Glas Brotnja Portal
Povezani Članci
Draguljar je sjedio za stolom i kroz izlog svoje raskošne trgovine promatrao je prolaznike. Neka se djevojčica, odjednom, približila trgovini i prislonila nosić uz staklo izloga. Kao nebo plave oči, radosno su zasjale kad je ugledala jedan od izloženih predmeta.
Ušla je odlučno i prstom je pokazala tirkiznu ogrlicu.
– ”To je za moju sestru. Možete li je zapakirati kao poklon?” Trgovac je sa nevjericom pogledao djevojčicu i upitao:
– ”A koliko novaca imaš?” Ona se podiže na prste, stavi na pult limenu kutiju , otvori je i isprazni. Bilo je tu nekoliko manjih novčanica, šaka sitniša, nekoliko školjki i figurica.
– ”Hoće li biti dovoljno?”, upita ponosno. ”Željela bih starijoj sestri kupiti poklon. Otkada nemamo mame, ona obavlja sve poslove i nema ni trenutka vremena za sebe. Danas joj je rođendan. Mislim da će je poklon veoma obradovati. Njezine su oči iste boje kao taj dragi kamen.”
Trgovac je otišao u prostoriju iza pulta i u zlatno-crveni papir zapakirao kutijicu. – ”Uzmi je i pazi na nju.”, reče djevojčici.
Ona uzme paketić kao pobjednički pehar i ponosno izađe iz trgovine. Sat vremena kasnije, u trgovinu uđe prekrasna djevojka s kosom boje meda i divnim tirkiznim očima. Stavi na stol kutijicu koju je trgovac nedavno zapakirao i upita:
– ”Je li ova ogrlica kupljena u Vašoj trgovini?” – ”Da gospođice.” – ”Koliko je koštala?” – ”U mojoj trgovini cijene su stvar povjerenja, tiču se samo mene i mojih kupaca.”
– ”Moja sestra je imala samo nešto sitniša, sigurno nije mogla platiti ovako vrijednu ogrlicu!”, reče djevojka gurajući kutijicu nazad trgovcu. Trgovac zatvori kutiju, složi omot i vrati je djevojci.
– ”Vaša je sestra platila najvišu cijenu: dala je sve što je imala! (NN)
Odabrao; Ivan Remeta Johnny
glasbrotnja.net
